švajcarski kvalitet proizvoda sa preko 30 kliničkih studija

Osnažite vaš um!

reč stručnjaka

Šta donosi savremeni način života?

Savremeni način života donosi nove trendove u stilu života koji vodimo. Podvrgnuti smo neredovnoj ishrani, nekvalitetnim namirnicama, kao i permanentnom stresu. Sve ovo ostavlja posledice na organizam, razvijaju se razne degenerativne bolesti - gojaznost, dijabetes, vaskularne bolesti, visok krvni pritisak i sl. Sve češće se poseže za restriktivnim dijetama za redukciju telesne težine, kako bi sačuvali dobar izgled i lepu figuru, što dovodi do smanjenja unosa vitamina, minerala i lipida vitalnih za normalnu moždanu aktivnost.

Šta je fosfatidilserin?

Fosfatidilserin je najzastupljeniji fosfolipid u moždanim ćelijama i neophodan je za njegovo normalno funkcionisanje. Kako bi se nadoknadio smanjeni unos predlaže se suplementacija fosfatidilserinom i vitaminima koja bi pružila potporu normalnom funkcionisanju moždanih ćelija uz istovremeno poboljšanje kognitivnih sposobnosti.

Koji je benefit fosfatidilserina za organizam?

Dokazano je da fosfatidilserin poboljšava pamćenje, koncentraciju i druge kognitivne funkcije, koje su naročito pogođene procesom starenja. Veoma je važno da se unosi u organizam kako bi se sprečio razvoj mnogih degenerativnih bolesti, koje su uzrokovane nepravilnom ishranom, permanentnim stresom i starenjem organizma. Suplementacija fosfatidilserinom može povećati broj sinapsi u mozgu, pokretljivost membrana moždanih ćelija i pospešiti metabolizam glukoze u stanicama mozga, čime stanice mozga postaju aktivnije, pospešuju koncentraciju i poboljšavaju budnost i pamćenje. Fosfatidilserin se pokazao korisnim i u tretmanu kognitivnih poremećaja, uključujući Alchajmerovu bolest, poremećaje u pamćenju kod starijih osoba i nekih demencija ne-Alchajmerovog tipa.

Gde se sve nalazi fosfatidilserin?

Nalazi se u mnogim prirodnim izvorima – u ribi, mleku i nekim žitaricama, a odojčad ga odmah po rođenju unose u organizam kroz dojenje jer se nalazi u majčinom mleku. Zbog izmenjenog načina ishrane i lošeg kvaliteta hrane koju unosimo pojavljuje se deficit fosfatidilserina u organizmu. Ovaj deficit u ishrani nadoknađuje se dodatnim unosom ovog fosfolipida, kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje moždanih ćelija.

Da li se fosfatidilserin sme kombinovati sa drugim suplementima?

Fosfatidilserin se može kombinovati i sa drugim supstancama kako bi se popravilo stanje kod nekih demencija. Tako je moguća kombinacija sa kurkuminom za smanjenje produkcije amiloida i fosforolisano tau proteina i povisili neurotrofički faktori i acetilholin.

Koji su prvi znaci zaboravnosti?

Zaboravljanje gde ste ostavili automobil, unapred zakazanog sastanka ili nemogućnost da se pronađe prava reč u razgovoru, mogu da budu neki od simptoma blagog kognitivnog poremećaja (BKP). Ove situacije se mogu javljati i kao preopterećenost svakodnevnim obavezama i užurbanim načinom zivota. Sve navedene mogu biti i posledica upotrebe nekih lekova, vaskularnih bolesti, psihijatrijskih stanja kao što su stres, depresija, anksioznost, poremećaji spavanja, poput opstruktivne sleep apneje. Ove blage smetnje pamćenja ili procesa mišljenja, nisu toliko izražene i ne utiču na samostalno obavljanje većine svakodnevnih poslova, ipak jedan deo ljudi sa blagim kognitivnim poremećajem će razviti ozbiljnu demenciju.

Da li postoje faktori rizika za nastanak blagog kognitivnog poremećaja (BKP)?

Kao i kod mnogih bolesti kod kojih postoje faktori rizika za njihov nastanak, tako je i kod BKP. Genetika često igra ključnu ulogu u nastanku raznih bolesti, ali način života i životne navike, mogu usporiti ili ubrzati genetski determinisane faktore. Faktori rizika za pojavu BKP na koje možemo uticati su: Hipertenzija, hipotireoidizam, dijabetes, hiperholesterinemija, depresija, deficit vitamina B12, B3, B6, deficit folata, deficit vitamina E, normotenzivni hidrocefalus, seropozitivni sifilis, hronični subduralni hematom, alkohol, neki lekovi, hipoparatireoidizam, trovanje teškim metalima, tumori.

Može li početna zaboravnost biti uvod u ozbiljnija oboljenja, na primer Alchajmerovu bolest?

Prema tvrdnjama Alchajmer udruženja, kod mnogih osoba blagi kognitivni poremećaj (BKP) mogu biti uvod u početnu fazu Alchajmerove bolesti. Ipak, ovo nije pravilo. Neka istraživanja tvrde da će od 10 do 20 odsto osoba, sa dijagnozom BKP starijih od 65 godina, u roku od jedne godine, razviti demenciju. Međutim, u mnogim slučajevima simptomi BKP ostaju isti.